Nađa Marković

Radno pravo je naziv za skup pravnih normi kojima se uređuje nastanak, sadržina i prestanak radnog odnosa, kao i pravni položaj subjekata radnog prava. Radno pravo se može definisati i kao grana pozitivnog prava, koja podrazumeva primenu pravnih normi i načela sadržanih u radnom zakonodavstvu.

Radni odnos se uspostavlja radi zadovoljenja potreba vlasnika kapitala i vlasnika radne snage. To je odnos koji se zasniva na osnovu ugovora o radu između poslodavca i zaposlenog, kao odnos između pravnih subjekata. Sadržinu pravnog odnosa čine prava i obaveze njegovih subjekata. Razlikuje se individualni i kolektivni radni odnos.

Radni odnosi se uređuju posebnim zakonom, koji mora biti u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Svi ovi zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom zemlje na koji se radno pravo odnosi i primenjuje. Kolektivni ugovor i pravilnik o radu se zajedno zovu opšti akti i njima se ne mogu dati manja prava ili utvrditi nepovoljniji uslovi rada od onih utvrđenih zakonom. Ugovor o radu ima normativno dejstvo, jer određuje sadržinu prava i obaveza svakog zaposlenog i svakog poslodavca.

Radno pravo je oblast u kojoj pravna pomoć uključuje sledeće usluge:

• zastupanje u radnim sporovima
• zasnivanje i prestanak radnih odnosa
• zaštita osoba u radnom odnosu
• materijalna prava i obaveze iz radnih odnosa
• sistem nematerijalne i materijalne odgovornosti
• ostvarivanje prava iz radnih odnosa
• ostvarivanje prava pred Republičkim fondom za penzijsko i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje
• prava na udruživanje radnika (sindikat) i poslodavaca (udruženja poslodavaca)
• kolektivni ugovori
• nadzor države nad primenom propisa o radu